Nova legalizacija, ukratko: Usvojen je Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima — objavljen u “Sl. glasniku RS”, br. 91/2025 od 23.10.2025. i stupio je na snagu 24.10.2025. Ako ste vlasnik neuknjižene nepokretnosti ili imate klijente sa takvim predmetima, obavezno pročitajte dalje. 🏠

Nova legalizacija počinje: Šta donosi novi zakon? 📜

• Stari Zakon o ozakonjenju prestaje da važi.
• Postupci ozakonjenja koji su bili u toku u nadležnim upravama od 24.10.2025. više se ne nastavljaju.
• Agencija za prostorno planiranje preuzima vođenje postupaka po novom Zakonu, uz saradnju sa Republičkim geodetskim zavodom (RGZ).

Digitalna platforma i nadležnosti 🖥️

• Postupak evidentiranja nepokretnosti vodi se preko digitalne platforme koju uspostavlja Agencija na informatičkoj infrastrukturi RGZ.
• Jedinice lokalne samouprave su dužne da u roku od 30 dana dostave Agenciji digitalni zoning plan i rešenja o rušenju sačinjena po starom zakonu.
• JLS su obavezne na zahtev RGZ dostaviti elektronski sve geodetske elaborate i dokumentaciju vezanu za prethodne prijave legalizacije.

Podnošenje prijave — ko i kako? 📝

• Nova legalizacija počinje: Prijava se podnosi elektronski Agenciji preko digitalne platforme.
• Za svaku nepokretnost podnosi se posebna prijava.
• Ako je u pitanju pomoćni objekat, obavezno se navodi da li je glavni objekat na istoj katastarskoj parceli.
• Za posebne delove u zgradama (stambene, stambeno-poslovne) investitor, lice sa pravnim interesom, upravnik ili profesionalni upravnik podnosi prijavu za upis zgrade ili funkcionalne celine. Uz to može i treba priložiti elaborat geodetskih radova ili skicu neevidentiranih posebnih delova.
• Ako je investitor nepoznat ili nedostupan, skicu/​elaborat može dostaviti svako lice sa pravnim interesom, upravnik ili ovlašćeno lice.

Dokazi i potvrde 🔎

• Lice koje nije investitor, a podnosi prijavu za posebni deo, mora priložiti isprave o osnovu sticanja prava na tom delu.
• Potvrda Agencije obuhvata i upis prava na tim posebnim delovima u korist podnosioca.
• Na osnovu potvrde Agencije, Zavod upisuje zgradu i posebne delove u korist investitora (ako je poznat i dostupan). Ako investitor nije poznat ili dostupan, upisuje se konstatacija da vlasnik nije utvrđen.
• Ako je poseban deo nastao od zajedničkih prostorija, potrebni su ugovor sa stambenom zajednicom i saglasnost 51% vlasnika posebnih delova, kao i elaborat geodetskih radova sa skicom.

Satelitski snimci i elaborati 🌍

• Ako objekti nisu vidljivi na satelitskim/ drugim snimcima iz tehničkih razloga i nisu upisani, podnosilac mora dostaviti elaborat geodetskih radova.

Nova legalizacija: Troškovi i naknade 💸

• Troškove evidentiranja snosi podnosilac prijave ili lice u čiju korist se upisuje pravo, u obliku naknade u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, utvrđene prema zoning planu JLS.
• Za porodične stambene objekte i posebne delove (ako investitor nije poznat/dostupan) naknada se plaća po zonama u fiksnom iznosu — podnosilac dostavlja dokaz o uplati.

Postupak Agencije i rokovi ⏱️

• Agencija je dužna bez odlaganja proveriti dokumentaciju i izdati potvrdu o ispunjenosti uslova za upis ili obaveštenje o neuslovnosti.
• Potvrda Agencije se prosleđuje Zavodu putem e-šaltera i predstavlja ispravu podobnu za upis.
• Na potvrdu Agencije ne može se izjaviti žalba niti pokrenuti upravni spor; moguće je podneti tužbu pred nadležnim sudom opšte nadležnosti.

Konkurentske prijave i nerešeni vlasnički odnosi ⚖️

• Ako više lica podnese prijavu za istu nepokretnost, Agencija donosi potvrdu o ispunjenosti uslova samo ako na nesumnjiv način može utvrditi nosioca prava.
• Ako nije moguće utvrditi vlasnika, Agencija obaveštava sve podnosioce da uslovi nisu ispunjeni i upućuje ih da reše pitanje vlasništva pred nadležnim organom pre podnošenja nove prijave.

Zemljište u privatnoj svojini treće strane i rokovi 🏞️

• Ako je objekat izgrađen na zemljištu u privatnoj svojini treće strane (koja nije vlasnik objekta), a podnosilac nije priložio dokaze o pravu na zemljištu, Agencija daje rok od 5 godina da se pravo na zemljištu utvrdi pred nadležnim organom.
• Ako u sporu vlasnik objekta pobedi, vlasnik zemljišta ima pravo tražiti uklanjanje objekta.

Nova legalizacija počunje: Upis u katastar i formiranje parcela 🗺️

• Zavod vrši upis prava svojine na osnovu potvrde Agencije kao izvršne isprave, prioritetno i bez obzira na ranije zahteve podnete nadležnom organu Zavoda.
• Ako Agencija utvrdi i uslove za formiranje katastarske parcele ispod objekta, u potvrdi se ne navodi površina zemljišta;
• Zavod u postupku deobe parcele utvrđuje površinu novonastalih parcela i vrši upis prava na novonastaloj parceli.

Početak prijave

Sa prijavama se počinje nakon 45 dana od stupanja Zakona na snagu.

ZAKLJUČAK: ✅ Novi zakon uvodi centralizovanu digitalnu proceduru preko Agencije i RGZ, ubrzava i pojednostavljuje upis prava svojine, ali zahteva pažljivo dostavljanje dokaza i plaćanje propisanih naknada.

Ako imate konkretan predmet ili klijenta, preporučljivo je pripremiti kompletnu dokumentaciju potrebnu za elektronsku prijavu, da budete spremni kad prijava počne.
Pogledajte naše pravne usluge! Korisne informacije o upisu prava svojine.

Krediti za mlade: 14.03.2025. stupio je na snagu Zakon o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti, u javnosti poznat kao Zakon o kreditima za mlade (dalje: Zakon).

Krediti za mlade: Ovaj program namenjen je građanima starosti od 25 do 35 godina, a država je u te svrhe opredelila 400 miliona evra, što će omogućiti kupovinu oko 5.500 stanova.

Kad i u kojoj banci mogu da se podnesu prijave?

Već od 17.03.2025. godine prve prijave mogu da podnesu klijenti Poštanske štedionice, dok će im se ubrzo pridružiti i Banka Intesa i NLB Komercijalna banka.

Ko može biti Korisnik kredita?

• državljanin Republike Srbije
• mladi ‒ lica starosti od navršenih 20 do navršenih 35 godina života u momentu podnošenja zahteva za kredit;
• lice koje je u radnom odnosu na neodređeno (ili poljoprivrednik, samostalna delatnost, umetnik) ‒ koje nema niti je imalo u vlasništvu stambenu nepokretnost i koje nije korisnik stambenog kredita kod neke od poslovnih banaka
• lice koje je u radnom odnosu na određeno vreme ‒ koje nema niti je imalo u vlasništvu stambenu nepokretnost i koje nije korisnik stambenog kredita, s tim da je dužno da na zahtev banke obezbedi jemstvo člana porodice kao dodatno sredstvo obezbeđenja
• lice koje nije u radnom odnosu, i koje obezbedi solidarno jemstvo kreditno sposobnog člana porodice (jemac), pri čemu su ta lica dužna da na svom ili zajedničkom platnom računu, otvorenom kod banke koja mu je odobrila kredit, mesečno obezbede dovoljno sredstava za otplatu mesečnog anuiteta u skladu sa ugovorom o kreditu;
• lica koja nisu u statusu neizmirenja obaveza prema banci u periodu od 12 meseci pre 1. januara 2025. godine, ili prema kojima je u periodu od 12 meseci pre 1. januara 2025. godine, banka preduzela mere restrukturiranja

Kreditna istorija kupca

Postoji i uslov vezan za kreditnu istoriju kupca nekretnine. Ključni kriterijum je da korisnik nikada nije imao stambeni kredit, jer cilj ovog programa nije omogućavanje kupovine investicionih nekretnina, već sticanje prve nepokretnosti. Gotovinski krediti i kredit za vozila su dozvoljeni, ali je važno da se uredno vraćaju.

Koje su prednosti subvencionisanog kredita?

Program (Krediti za mlade) predviđa subvencionisanu kamatnu stopu i minimalne troškove za podnosioce zahteva.

Učešće iznosi najmanje jedan odsto vrednosti kredita, što znači da za stan od 100.000 evra, korisnik treba da obezbedi 1.000 evra. Naravno, korisnik može da obezbedi i značajno veće učešće. Država u prvih šest godina subvencioniše kamatu, što omogućava da rata za kredit od 100.000 evra iznosi samo 234 evra mesečno. Nakon tog perioda, kamatna stopa je i dalje niža od tržišnih uslova.

Koje uslove mora da ispuni nepokretnost?

Da bi se izbegle zloupotrebe, krediti se mogu odobriti samo za kupovinu nepokretnosti koja nije u vlasništvu bračnog druga, srodnika korisnika kredita u pravoj liniji i svih lica u drugom naslednom redu.

Mladi će moći da kupe različite vrste nepokretnosti, uključujući stanove u novogradnji, starogradnji, kao i kuće. Kupovina stanova u izgradnji omogućena je pod određenim uslovima:

1) da je uknjižena (starogradnja i novogradnja);

2) da bude u objektu u izgradnji kod kojih banka ili Republika Srbija finansira izgradnju i nad kojim je moguće uspostaviti hipoteku;

3) da je stambena nepokretnost deo objekta u izgradnji u okviru projektnog finansiranja te banke;

4) da je stambena nepokretnost deo objekta u izgradnji u okviru projektnog finansiranja druge banke, pri čemu je stepen završenosti tog objekta najmanje 60%;

5) da je stambena nepokretnost deo objekta u izgradnji kod kojeg je Građevinska direkcija Srbije nosilac građevinske dozvole;

6) da je stambena nepokretnost deo je objekta u izgradnji u okviru mera podrške države određenim kategorijama fizičkih lica.

Visina kamatne stope

• Prvih 6 godina fiksna kamatna stopa do 3,5%, uz subvenciju države od 20% kamate.
• Nakon toga: EURIBOR + 2%.

Krediti za mlade: Dodatni uslovi

Banka će tokom korišćenja kredita pratiti ispunjenje ugovornih obaveza dužnika, a naročito u pogledu namene kredita i obaveze korisnika kredita da u periodu od šest godina od dana odobravanja kredita stanuje u nepokretnosti kupljenoj sredstvima kredita, i da ne može nepokretnost ili deo te nepokretnosti u istom periodu izdavati u zakup, kao ni istu otuđiti u navedenom periodu, osim u slučaju pokretanja postupka prinudne naplate, a koja obaveza je i sastavni deo založne izjave overene kod javnog beležnika.

I na kraju još jedna prednost ovih kredita – oslobođenje od uobičajenih troškova:

• banka ne naplaćuje korisniku kredita troškove obrade kredita.
• RGZ ne naplaćuje korisniku kredita troškove upisa hipoteke i izdavanja lista nepokretnosti.
• javni beležnik ne naplaćuje korisniku kredita troškove overe založne izjave i troškove overe ugovora o kupoprodaji nepokretnosti.

Ako Vam je ovaj tekst bio zanimljiv, ili poznajete nekoga koga ova tema zanima, označite da vam se sviđa i podelite ga sa prijateljima. Ako Vam je potrebna stručna pomoć pri kupovini nepokretnosti koja odgovara situacijama opisanim u ovom tekstu, slobodno se javite!

*Imajte u vidu da ovaj tekst predstavlja jedan od pristupa za razumevanje ovog problema. Međutim, baš kao i ostali tekstovi na ovom sajtu, pripremljen je samo u informativne svrhe i ne može da predstavlja pravni savet. Iz tog razloga, uvek je pre postupanja potrebno da konsultujete Vašeg advokata, odnosno da nas angažujete radi dobijanja pravnog saveta radi rešavanja konkretnog pravnog problema.
Moj pravnik blog.

ŠTA TREBA DA PROVERIMO KAD KUPUJEMO PLAC?

Kupovina placa: Sa eksplozijom izgradnje, život u stanovima postaje sve veći izazov. Zato se mnogi odlučuju da kupe plac na periferiji grada, po mogućnosti u kraju gde je očuvana priroda, gde postoji prirodno zelenilo, šuma ili pogled na reku.

Dakle, pronašli ste taj idealan plac, koji ima lep pogled i dobru energiju, a cena mu je prihvatljiva. Prvi korak provere je, naravno kao i kod kupovine stana ili bilo koje nepokretnosti, da proverite da li je lice koje vam nudi nepokretnosti upisano kao vlasnik u katastru i da li ima upisanih tereta.

Šta ako plac ima više suvlasnika?

A šta se dešava ako kad proverite bazu podataka katastra ustanovite da je na istoj katastarskoj parceli upisano pet, deset, ili pedeset suvlasnika a parcela ima mnogo veću površinu od placa koji vi kupujete? Da li je to crveni alarm ili i tu postoji rešenje? Odgovor glasi: zavisi koliko jako želite da kupite baš taj plac.

Prvi odgovor Vam može dati sam prodavac. Ako je prodavac u kontaktu sa svim suvlasnicima, rešenje je prilično jednostavno: može se sačiniti projekat parcelacije i Ugovor o deobi, ili se deoba može sprovesti u vansudskom postupku. Problem nastaje ako prodavac nije u kontaktu sa većinom suvlasnika.

Naime, na teritoriji Vojvodine su mnoge porodice nasleđivale placeve ogromnih površina koje su delili samo neformalno, čak su imali i neformalne skice deobe, ali nisu radili katastarsku deobu. U slučaju kad je cela parcela nepodeljena, suvlasnici koriste svoje parcele, ali za dobijanje građevinske dozvole im je potrebna notarski overena saglasnost svih suvlasnika, što je uglavnom teško rešiv problem.

U tom slučaju možete angažovati advokata koji će kontaktirati sve suvlasnike i predložiti im da izvrše deobu, jer je to u interesu svih suvlasnika. Ako je do suvlasnika moguće doći, pošto se dešava da su neki u inostranstvu, ili da su preminuli a da nije sprovedena ostavina, vaš problem može biti rešen u roku od godinu dana.

Međutim, kako to često biva, može se desiti da neki suvlasnici nisu voljni da učestvuju, ili se spore sa drugim suvlasnicima oko granice placa, i u tom slučaju jedino možete da rešavate problem kroz iscrpljujuću parnicu.

Tema: Kupovina placa

Provera plana detaljne regulacije (PDR)

Ako ste imali sreće da nađete plac koji se vodi samo na prodavca, ili su svi suvlasnici u kontaktu sa prodavcem, onda vam ostaje još nekoliko koraka. Prvi je da proverite u planu detaljne regulacije koja je namena tog placa, odnosno da li je predviđen za stanovanje, industriju, poljoprivrednu ili za javnu namenu. Od namene placa predviđene u planu detaljne regulacije zavisi da li ćete dobiti dozvolu za gradnju.

Pored toga, u urbanizmu se proverava i da li je to zemljište pogodno za izgradnju, ili je na primer, predviđeno za javnu površinu, poljoprivredu i slično. Takođe, proveravate kakav objekat možete da izgradite, koje spratnosti, površine orijentacije, kolika je obavezna udaljenost od puta i od susednih kuća, kao i koliko pomoćnih objekata možete da izgradite. Najzad, ukoliko se plac za koji se interesujete nalazi u brdovitom području, plan detaljne regulacije će reći i da li je na tom području obavezna provera stabilnosti terena (geomehaničko ispitivanje).

Ukoliko se plac u katastru vodi kao poljoprivredno zemljište, potrebno je da proverite da li može da se izvrši konverzija u građevinsko zemljište.

Ako su sve dosadašnje provere povoljne, sledeći korak je:

Pismo ponude

Tema: Kupovina placa

Potrebno je da prodavac pošalje suvlasnicima (ako ih ima) ili vlasnicima susednih parcela, ako je u pitanju poljoprivredno zemljište, pismo ponude i da sačeka 15 dana da vidi da li je neko od njih zainteresovan da pod istim uslovima kupi nepokretnosti. Ako nakon 15 dana ne bude zainteresovanih, možete pristupiti overi ugovora i planirati izgradnju svoje kuće iz snova.

U svakom slučaju, neophodno je da kupovini placa pristupite ozbiljno, da proverite sve važne stavke, a posebno vlasništvo, terete, namenu i planom predviđene uslove izgradnje kuće, i onda možete da planirate izgradnju svog doma iz snova.

Ako Vam je ovaj tekst bio zanimljiv, ili poznajete nekoga koga ova tema zanima, označite da vam se sviđa i podelite ga sa prijateljima. Ako Vam je potrebna stručna pomoć pri kupovini nepokretnosti koja odgovara situacijama opisanim u ovom tekstu, slobodno se javite!

*Imajte u vidu da ovaj tekst predstavlja jedan od pristupa za razumevanje ovog problema. Međutim, baš kao i ostali tekstovi na ovom sajtu, pripremljen je samo u informativne svrhe i ne može da predstavlja pravni savet. Iz tog razloga, uvek je pre postupanja potrebno da konsultujete Vašeg advokata, odnosno da nas angažujete radi dobijanja pravnog saveta radi rešavanja konkretnog pravnog problema.

Katastar: Da li Vam je poznato da više nije moguće izvršiti uknjižbu predajom zahteva na šalteru nadležne službe Katastra?

Obveznici dostave isprave u Katastar radi uknjižbe

Putem jedinstvenog Raspisa katastra od 28.03.2023. godine, RGZ je podsetio sve nadležne službe da su dužne da primenjuju Zakon o upisu katastar nepokretnosti i vodova (“Sl.Glasnik RS”, br. 41/2018, 95/2018, 31/2019 i 15/2020), u kome je članom 23 predviđeno koja lica su obveznici dostave (sud, javni beležnik javni izvršitelj, državni organ ili organ lokalne samouprave) i član 25 kojim je definisano kako se podnose na uknjižbu isprave koje ne mogu da podnesu gore navedena lica.

To znači da ukoliko pokušate da podnese zahtev za uknjižbu putem šaltera, nadležni službenik je dužan da Vas upozori da to možete učiniti jedino putem profesionalnog korisnika putem e-šaltera.

Ko podnosi zahtev za uknjižbu kada za to nisu nadležni obveznici dostave?

Verovatno se pitate koje su to situacije u kojima  sud, javni beležnik, javni izvršitelj, državni organ ili organ lokalne samouprave ne mogu da podnesu zahtev za uknjižbu?

To su dve moguće situacije: kada se uknjižba vrši na osnovu isprave sastavljene pre 01.jula 2018. godine, od kada su javni beležnici i druga ovde navedena lica postala obveznici dostave i druga situacija je uknjižba prilikom kupovine stana (poslovnog prostora, garaže) u novogradnji.

Ko su profesionalni korisnici?

Profesionalni korisnici su advokati koji imaju zaključen Ugovor o pristupanju e-šalteru.

Uknjižba na osnovu “starog” ugovora

Uknjižba na osnovu isprave sastavljene pre 01.jula 2018. godine može se izvršiti jedino putem e-šaltera, preko koga zahteve mogu da podnose profesionalni korisnici, odnosno advokati, koji imaju zaključen Ugovor sa katastastrom za vršenje ove usluge.

Uknjižba stana u novogradnji

Ovo je posebno osetljiva situacija za sve građane. Nakon overe Ugovora o kupoprodaji stana u izgradnji, građani misle da su sve završili i da samo čekaju da im rešenje o uknjižbi stigne na kućnu adresu. Međutim, nije tako. U situaciji kada investitor nije dobio upotrebnu dozvolu i nije uknjižen u katastru, javni beležnik ne može da pošalje zahtev za uknjižbu u katastar.

S druge strane, 24h nakon overe taj predmet se zaključava i javni beležnik ne može naknadno da ga otvori i da pošalje predmet na uknjižbu, kad se za to steknu uslovi (kad zgrada dobije upotrebnu dozvolu i investitor se uknjiži na zgradi). Koje je ovde rešenje? Pa isto kao i u prethodnom slučaju. Nakon uknjižbe investitora na zgradi na osnovu upotrebne dozvole, vlasnik stana angažuje advokata da u njegovo ime podnese zahtev za uknjižbu stana putem e-šaltera.

Ako Vam je ovaj tekst bio zanimljiv, označite da vam se sviđa i podelite ga sa prijateljima. Ako Vam je potrebna stručna pomoć pri uknjižbi nepokretnosti koja odgovara situacijama opisanim u ovom tekstu, slobodno se javite!

*Imajte u vidu da ovaj tekst predstavlja jedan od pristupa za razumevanje ovog problema. Međutim, baš kao i ostali tekstovi na ovom sajtu, pripremljen je samo u informativne svrhe i ne može da predstavlja pravni savet. Iz tog razloga, uvek je pre postupanja potrebno da konsultujete Vašeg advokata, odnosno da nas angažujete radi dobijanja pravnog saveta radi rešavanja konkretnog pravnog problema.

Kada je u pitanju kupovina nepokretnosti, prvi korak je svakako da proverite ponudu na sajtovima agencija za nekretnine. Nakon što pronađete nepokretnost koja vam se dopada, sledeći korak je da proverite da li je nepokretnost uknjižena i da li su na njoj upisani bilo kakvi tereti.

Provera tereta i zabeležbi

To možete proveriti preko online javnog pristupa Republičkom geodetskom zavodu. Za to je potrebno da znate tačnu adresu nepokretnosti, uključujući broj katastarske parcele i katastarske opštine.

Veoma je važno da obratite pažnju na svaki detalj.  Ukoliko vidite bilo kakav teret ili zabeležbu, pametno je da angažujete advokata da vam to proveri.

Pod teretom podrazumevamo hipoteku. Ali veoma je bitno da istražite i zabeležbu zabrane otuđenja ili opterećenja, zabeležbu postojanja spora, zabeležbu maloletstva i zabeležbu o oduzimanju poslovne sposobnosti.

Pored toga, važno je da se proveri da li prodavac ima supružnika, te da li je i supružnik suglasan sa prodajom nepokretnosti. Ova činjenica nije od važnosti jedino u slučaju kad nepokretnosti predstavlja posebnu imovinu prodavca. To znači da ju je stekao pre braka, nasledstvom ili poklonom.

Činjenica koju malo ljudi zna je da se Ugovorom o doživotnom izdržavanju nepokretnost ne stiče u posebnu imovinu, ako ste u braku, osim ako je bračni drug davaoca izdržavanja dao izričitu izjavu da nepokretnost koju stiče davalac izdržavanja predstavlja njegovu posebnu imovinu.

Uknjižba prodavca

Nadalje, važno je da je lice koje vam se predstavlja kao prodavac uknjiženo u nadležnoj službi Katastra nepokretnosti, a ne samo da poseduje Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti. Nepokretnosti se prema našem pravu ne stiču overom ugovora, već upisom u katastar nepokretnosti.

Kupovina nepokretnosti:

Pregovarenje o visini kupoprodajne cene

Ukoliko ste utvrdili da je nepokretnost koju ste odabrali pravno ispravna i da je lice koje vam se predstavlja kao prodavac registrovano kao vlasnik u katastru, sledeće u čemu vam može pomoći advokat je zastupanje prilikom ugovaranja visine kupoprodajne cene i načina isplate kupoprodajne cene.

Advokat vas može savetovati kako da isplatite kupoprodajnu cenu na način da ne kršite propise o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, kao i da nakon overe imate validan dokaz o isplati kupoprodajne cene u celosti.

Sastavljanje ugovora o kupoprodaji

Sledeći korak u kome vam je praktično neophodna pomoć advokata je sastavljanje Ugovora o kupoprodaji. Veoma je bitno da se precizno odredi nepokretnost, da se utvrdi visina i način isplate kupoprodajne cene, rokovi isplate i predaje nepokretnosti, kao i obaveze prodavca u pogledu izmirenja računa i garantovanja pravne ispravnosti nepokretnosti.

Kupovina nepokretnosti od investitora

Poseban izazov predstavlja kupovina nepokretnosti od investitora, u kojoj situaciji investitor najčešće priprema tekst ugovora. Tu je veoma važno da vaš advokat pregleda ugovor koji je sastavio investitor, tako da ugovorom budete u najvećoj meri zaštićeni u situaciji da investitor kasni sa završetkom primopredaje nepokretnosti, ili u najgorem slučaju da je i ne završi.

Takođe, važno je da vam advokat protumači sve odredbe ugovora, uključujući one koje investitori veoma često stavljaju, da se odričete parking mesta, podruma i drugih zajedničkih delova zgrade, na kojima po sili Zakona stičete pravo zajedničke nedeljive svojine.

Isto tako, investitori često imaju običaj da predvide jako visoku kaparu-odustanicu za kupca, a da za sebe uopšte ne predvide recipročnu obavezu, kao i da uopšte ne predvide rok završetka izgradnje nepokretnosti i primopredaje nepokretnosti, a da istovremeno predvide veoma kratak rok za isplatu kupoprodajne cene.

Ukoliko ste kupac prvog stana, advokat vam može pomoći u pripremi potrebne dokumentacije za povrat PDV (ako kupujete stan od investitora) ili za oslobođenje od poreza na prenos apsolutnih prava (ako kupujete već prometovan stan).

Overa kod javnog beležnika

Advokat takođe može da bude od pomoći prilikom overe kupoprodajnog ugovora kod javnog beležnika, da pripremi i pošalje svu potrebnu dokumentaciju, kao i da sa vama prisustvuje overi Ugovora.

Ovo je korisno jer se nekada i na samoj overi menjaju neke odredbe ugovora, u skladu sa zahtevom ugovornih strana ili sa preporukom notara. Dobro je da vaš advokat pomogne u formulaciji odredbi kojima ćete biti zaštićeni u najvećoj meri.

Primopredaja nepokretnosti

Poslednji korak u kom vam advokat može biti od pomoći je sastavljanje zapisnika o primopredaji nepokretnosti.

Prilikom primopredaje nepokretnosti, imate pravo da ukažete prodavcu na eventualne kvarove. Imate pravo da tražite da isti u kratkom roku budu ispravljeni. U suprotnom ste ovlašćeni da popravku potražujete sudskim putem. Zapisnik o primopredaji može da predstavlja odličan dokaz u takvoj parnici.

Ako Vam je ovaj tekst bio zanimljiv, označite da vam se sviđa i podelite ga sa prijateljima!

Ako Vam je potrebna stručna pomoć pri proveri nepokretnosti i sastavljanja Ugovora o kupoprodaji, slobodno mi se obratite putem ovog sajta.

* Imajte u vidu da ovaj tekst “Zašto je korisno da angažujete advokata prilikom kupovine nepokretnosti?” predstavlja jedan od pristupa za razumevanje ovog problema.

Međutim, baš kao i ostali tekstovi na sajtu www.mojpravnik.rs, pripremljen je samo u informativne svrhe. Stoga nije i ne može da predstavlja pravni savet. Iz tog razloga, uvek je pre postupanja potrebno da konsultujete Vašeg advokata ili računovođu. Angažujte nas radi dobijanja pravnog saveta radi rešavanja konkretnog pravnog problema.

Pogledajte još: Na šta da obratite pažnju kad kupujete stan?

Zaštita žiga, čemu služi? Ili, čemu služe brend, logo i žig? Svi smo čuli priču o tome kako su nastali svetski najuspešniji brednovi, poput Coca-Cola, Apple, Nike. Ono što je zajedničko za sve njih je da njihov naziv nema nikakve veze sa proizvodom koji štite. I upravo to je jedan od uslova da bi neki znak mogao da se zaštiti kao žig.

Šta je žig i čemu služi zaštita žiga?

Žig je pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe i usluga fizičkog i pravnog lica od iste ili slične robe ili usluga drugog fizičkog ili pravnog lica.

Žig, brend i logo su sinonimi, iako u medijima često postoje nedoumice prilikom njihove upotrebe. Znak koji se štiti žigom može se sastojati od bilo kakvih znakova, posebno od reči, uključujući i lična imena. Ili od crteža, slova, brojeva, boja, oblika robe ili pakovanja, kombinacija znakova ili zvukova, pod uslovom:

1) da je podoban za razlikovanje u prometu robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica i

2) da može biti prikazan u Registru žigova na način koji omogućava nadležnim organima i javnosti jasno i precizno utvrđivanje predmeta zaštite.

Kada zaštita žiga može biti odbijena?

Zaštita žiga može biti odbijena ako nije podoban za razlikovanje robe i usluga u prometu i ako je protivan javnom poretku i moralu. Na primer, ako se njime neko vređa ili omalovažava, ako sadrži ili podražava naziv, skraćenicu naziva, državni grb, zastavu ili drugi službeni znak Republike Srbije, osim uz odobrenje nadležnog organa. Ili, ako se isto pravo štiti nekim drugim oblikom intelektualne svojine, itd.

Kako se koristi znak zaštićen žigom?

Nosilac žiga ima isključivo pravo da znak zaštićen žigom koristi za obeležavanje robe, odnosno usluga na koje se taj znak odnosi. Takođe, nosilac žiga ima pravo da drugim licima zabrani da neovlašćeno koriste:

1) znak koji je istovetan sa njegovim ranije zaštićenim znakom u odnosu na robe, odnosno usluge koje su istovetne robi, odnosno uslugama za koje je taj žig registrovan;

2) znak koji je istovetan njegovom ranije zaštićenom znaku za sličnu vrstu robe, odnosno usluga. Ili, ako je sličan njegovom ranije zaštićenom znaku za istovetnu ili sličnu vrstu robe, odnosno usluga.

I takođe, ako postoji verovatnoća da zbog te istovetnosti, odnosno sličnosti nastane zabuna u relevantnom delu javnosti, koja obuhvata i verovatnoću dovođenja u vezu tog znaka sa njegovim ranije zaštićenim znakom.

To u stvari znači da nosilac žiga ima pravo da zabrani i sledeće:

1) stavljanje zaštićenog znaka na robu, njeno pakovanje ili sredstva za obeležavanje robe (etikete, nalepnice, zatvarači za flaše i sl.);

2) nuđenje robe, njeno stavljanje u promet ili njeno skladištenje u te svrhe, ili nuđenje ili obavljanje usluga pod zaštićenim znakom;

3) uvoz, izvoz, pretovar, skladištenje ili tranzit robe pod zaštićenim znakom, bez obzira na to da li je roba namenjena domaćem tržištu;

4) korišćenje zaštićenog znaka u poslovnoj dokumentaciji ili u reklami; upotrebu zaštićenog znaka u komparativnom oglašavanju na način protivan propisima.

Međutim, Nosilac žiga ne može da zabrani drugom licu da pod istim ili sličnim znakom stavlja u promet svoju robu, odnosno usluge, ako taj znak predstavlja njegovo poslovno ime ili naziv koji je na savestan način stečen pre priznatog datuma prvenstva žiga.

Ko najčešće koristi ovo pravo?

Ako ste mislili da ovo pravo najčešće koriste tvorci nekog novog i inovativnog proizvoda ili usluge, u zabludi ste. Ovo pravo zapravo najčešće koriste uvoznici robe iz Kine i na taj način štite svoj položaj na tržištu u odnosu na konkurenciju.

Pravna zaštita žiga

Pravna zaštita žiga obezbeđuje se u upravnom i sudskom postupku. Zahtev za inspekcijski nadzor može se prijaviti Ministarstvu nadležnom za poslove trgovine, turizma i usluga. Ministarstvo, preko turističke inspekcije vrši inspekcijski nadzor nad pružanjem usluga kojima se povređuju prava intelektualne svojine u oblasti turizma i ugostiteljstva.

Prava intelektualne svojine se naročito povređuju zloupotrebom uslužnog žiga, kao i korišćenjem autorskih i srodnih prava bez regulisanja obaveze plaćanja naknade za korišćenje tih prava u skladu sa zakonom kojim se uređuje kolektivna zaštita autorskog i srodnih prava.

Takođe se može prijaviti Ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja, koje preko zdravstvene i sanitarne inspekcije vrši inspekcijski nadzor nad proizvodnjom i prometom robe kojom se povređuju prava intelektualne svojine (žig, patent, autorsko pravo) u oblasti lekova i sanitarnih propisa.

Sudska zaštita obezbeđuje se podnošenjem odgovarajuće tužbe stvarno nadležnom sudu.

I na kraju… koliko košta zaštita žiga?

Visina taksi zavisi od broja klasa robe i usluga koje se štite, kao i od toga da li je znak u boji ili crno-beli, ali u proseku košta od 55.000 – 60.000 dinara. Taj iznos se umanjuje za oko 5000 dinara ako se zahtev podnosi elektronski. Na to trebate dodati naknadu za zastupanje advokata ili zastupnika za intelektualnu svojinu.

* Imajte u vidu da ovaj članak ukazuje na jedan od pristupa za razumevanje ovog problema. Međutim, baš kao i ostali tekstovi na ovom sajtu, pripremljen je samo u informativne svrhe i ne može da predstavlja pravni savet.

Iz tog razloga, uvek je, pre postupanja, potrebno da konsultujete Vašeg advokata ili računovođu, odnosno da nas angažujete radi dobijanja pravnog saveta radi rešavanja konkretnog pravnog problema.

Srodan sadržaj: Uticaj domena i žiga na prisustvo na internetu
Posetite nas na Facebook-u! 

Zabrana konkurencije je oduvek veoma prisutno pitanje u poslovnom svetu. Za primer, uzmimo ovu situaciju: Zaposlili ste novog sposobnog i ambicioznog radnika. Nakon godinu-dve savladao je posao i klijenti su ga zavoleli. Počeo je da uvećava profit firme, čime Vam se vraća novac i vreme koje ste uložili u njegovu edukaciju i obuku. Odjednom, neprijatno iznenađenje – „zlatni dečko“ odlazi i sa sobom vodi najjače klijente, a vi to nikako ne možete da sprečite. Ili možda možete?

ZABRANA KONKURENCIJE ILI KAKO DA VAM VAŠI ZAPOSLENI NE PREUZMU POSAO

Zavisi od toga da li ste u Ugovoru o radu sa zaposlenim predvideli, i dobro formulisali klauzulu zabrane konkurencije.

Zakon o radu pod XII KLAUZULA ZABRANE KONKURENCIJE, u članu 161 kaže: „Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu (u daljem tekstu: zabrana konkurencije).

Zabrana konkurencije može da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebno važna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera ili da dođe do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni“.

Takođe, Zakon o radu uređuje da „Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore i uslove zabrane konkurencije u smislu člana 161 ovog zakona po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne može da bude duži od dve godine po prestanku radnog odnosa. Zabrana konkurencije iz stava 1. ovog člana može se ugovoriti ako se poslodavac ugovorom o radu obaveže da će zaposlenom isplatiti novčanu naknadu u ugovorenoj visini.“

To zvuči prilično jednostavno, ali da li je baš tako?

Većina pravnika će, prepisujući jedni od drugih, napisati da po prestanku radnog odnosa zaposleni ne može da se bavi poslovima iz delokruga poslodavca. Ali, pošto mi pravnici čitamo Zakon, urediće i da će zaposlenom isplatiti novčanu naknadu u ugovorenoj visini.

Ona će najčešće biti 1000 dinara. E sad se zapitajte, koliko dugo čovek u Srbiji može da živi od 1000 dinara? 2 godine, sigurno ne. Ako je štedljiv, možda dva dana. Samim tim, opravdano je očekivati da bi zaposleni, u slučaju tužbe poslodavca po osnovu klauzule zabrane konkurencije tražio ništavost takve odredbe Ugovora. Kao i da bi sud usvojio takav protivtužbeni zahtev. I radnik bi mirno otišao sa klijentima koje ste vi s mukom sticali.

Koje druge mogućnosti imate kao poslodavac?

Ako je poslodavcu cilj da spreči radnika da dve godine radi kod drugog poslodavca i prenese mu posebna tehnološka znanja, informacije i tajne, onda je potrebno da razmišlja u pravcu da radniku u trajanju od dve godine po prestanku radnog odnosa obezbedi najmanje polovinu zarade koju je primao u poslednja tri meseca kod poslodavca, pre prestanka radnog odnosa.

S druge strane, ako je osnovna namera poslodavca da se zaštiti od preuzimanja klijenata od strane zaposlenog, onda bi možda dobro rešenje bila ugovorna kazna, utvrđena u visini štete koju bi poslodavac pretrpeo u slučaju preuzimanja klijenata od strane zaposlenog.

U svakom slučaju, o zaštiti poslodavca od nelojalne konkurencije potrebno je razmišljati prilikom zapošljavanja radnika i zaključenja ugovora o radu, jer kada dođe do prestanka radnog odnosa, tada je već kasno.

* Imajte u vidu da ovaj tekst predstavlja jedan od pristupa za razumevanje ovog problema. Međutim, baš kao i ostali tekstovi na ovom sajtu, pripremljen je samo u informativne svrhe i ne može da predstavlja pravni ili poreski savet. Iz tog razloga, uvek je pre postupanja potrebno da konsultujete Vašeg advokata ili računovođu, odnosno da nas angažujete radi dobijanja pravnog saveta radi rešavanja konkretnog pravnog problema.

Za osnivanje startup-a najvažnija je inovativna ideja. Postoji mnogo definicija startup-a, ali meni je najjednostavnija ova: “Startup je inovativan tehnološki biznis, koji ima potencijal brzog rasta i velikog dometa.”

Startup podrazumeva veliko tržište, da bi mogao da raste profit. Međutim, nije svaki biznis startup. Za startup je bitna inovativna ideja i da to bude tehnološki biznis. Ali ništa nije loše u tome da kopirate druge uspešne modele poslovanja i jednostavno budete preduzetnici.

Na primer, ako planirate da ručno izrađujete nakit, Vama je potrebno da osnujete preduzetničku firmu. Međutim, ako pravite novu društvenu mrežu, ili inovativnu aplikaciju za prodaju proizvoda i usluga, Vaš biznis se može nazvati startup-om.

Najbolje mesto za ideju je sopstveno znanje i iskustvo, što se tiče samog biznisa. Ipak, potrebno je i da imate osnovne informacije o administrativnom delu koji se odnosi na osnivanje startup-a.

Osnivanje startup-a

Za osnivanje startupa-a prvo je potrebno da odaberete odgovarajuću formu privrednog društva. To su najčešće DOO ili preduzetnik. Kada ste osnivač DOO, imate tu prednost da za dugove privrednog društva odgovarate do visine imovine društva. Mana je što morate da angažujete knjigovođu, da imate fiskalnu kasu i evidentirate PDV.

Pored toga, morate da pravdate podizanje novca sa računa odgovarajućim fakturama. S druge strane, važno je da znate koje delatnosti ne mogu biti preduzetnici:

1) koji obavlja delatnost iz oblasti: računovodstvenih, knjigovodstvenih i revizorskih poslova, poslova poreskog savetovanja, reklamiranja i istraživanja tržišta;

2) koji obavlja delatnost iz oblasti: trgovine na veliko i trgovine na malo, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi s nekretninama;

3) u čiju delatnost ulažu i druga lica;

4) čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti – veći od 6.000.000 dinara;

5) koji je evidentiran kao obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.

Šta je još važno da znate?

Takođe, važno je da znate na koje delatnosti se ne odnosi obaveza evidentiranja preko fiskalne kase.

Obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase ne odnosi se na poljoprivrednog proizvođača koji na pijačnim tezgama i sličnim objektima prodaje poljoprivredne proizvode.

Ovo uključuje i preduzetnika koji plaća porez na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđeni prihod koji se bavi proizvodnom delatnošću, a u okviru toga prodaje sopstvene proizvode, odnosno pruža usluge fizičkim licima.

Ovo se odnosi i na bankarske organizacije i osiguravajuće organizacije. Zatim na PTT i javna preduzeća koja naknadu za prodata dobra, odnosno pružene usluge fizičkim licima naplaćuju ispostavljanjem računa o obračunu potrošnje preko mernih instrumenata (grejanje, gas, telefon, električna energija, voda i dr.).

Ipak, budite oprezni!

Budite oprezni i ako odaberete da budete preduzetnik. Preduzetnici su obveznici godišnjeg poreza na dohodak, ukoliko je njihov oporeziv dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Recimo, prosečna godišnja zarada za 2018. godinu iznosila je 823 548 dinara (12 x 68.629) tako da je trostruki iznos prosečne godišnje zarade iznosio 2.470.644 dinara.

Fizička lica koja su ostvarila dohodak u 2018. godini iznad ovog iznosa morala su da podnesu poresku prijavu za godišnji porez na dohodak.

Šta je sve potrebno za osnivanje startup-a?

Inovativna ideja, pravni i računovodstveni okvir, marketing, prodaja, dizajn, investiranje i zaštita intelektualne svojine.

Zaključak

Uspešna startup ideja dolazi od kupca, a ne od prodavca. Dakle osluškujte tržište, nađite rešenje za postojeći problem ili potrebu!

* Imajte u vidu da ovaj tekst predstavlja jedan od pristupa za razumevanje ovog problema. Međutim, baš kao i ostali tekstovi na ovom sajtu, pripremljen je samo u informativne svrhe i ne može da predstavlja pravni ili poreski savet. Iz tog razloga, uvek je pre postupanja potrebno da konsultujete Vašeg advokata ili računovođu, odnosno da nas angažujete radi dobijanja pravnog saveta radi rešavanja konkretnog pravnog problema.