U eri brzog novinarstva i lake dostupnosti informacija putem internet portala, mnogi ljudi mogu doći u situaciju da se na internetu nađu podaci koji ugrožavaju njihovo pravo na privatnost, a u nekim situacijama čak i ličnu sigurnost, karijeru ili lične odnose. Od prijatelja novinara sam čula priču, da u novinarskim školama uče polaznike da je sa objavom informacije isto kao kad se perje pusti iz jastuka, a demant te informacije je kao kad pokušate u jastuk da pokupite perje.
Da li postoji pravna zaštita?
A da li pravo pruža neku mogućnost zaštite u tom pogledu? Sve je počelo sa presudom Suda pravde Evropske unije u slučaju Google protiv Agencije za zaštitu podataka o ličnosti Kraljevine Španije i Maria Kosteha Gonzalesa. Ova presuda je doneta u vreme važenja Direktive 95/45, koja je prethodila GDPR. U ovom slučaju g. Kosteha Gonzales zatražio je da pretraživač ukloni rezultate pretrage koji se odnose na pisanje visokotiražnog španskog dnevnog lista La Vangardia iz 1998. godine, a u vezi sa javnom prodajom nepokretnosti g. Kosteha Gonzalesa u postupku prinudnog izvršenja.
Sud je zauzeo stav da je Google rukovalac podataka, pa je samim tim dužan da na zahtev zainteresovanog lica, ukloni njegove podatke, u slučaju kada je povređena Povelja evropske unije o osnovnim. Po ugledu na GDPR, u našoj zemlji je donet Zakon o zaštiti podataka, koji u članovima od 30-40 reguliše materiju prava na brisanje i ograničenje podataka o ličnosti.
Koja su ograničenja prava na zaborav?
Pravo na zaborav ima i svoja ograničenja, predviđena Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, koja se odnose na ostvarivanja slobode izražavanja i informisanja; poštovanja zakonske obaveze rukovaoca kojom se zahteva obrada ili izvršenja poslova u javnom interesu ili izvršenja službenih ovlašćenja rukovaoca; ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog zdravlja, u skladu sa članom 17. stav 2. tač. 8) i 9) ovog zakona; svrhe arhiviranja u javnom interesu, svrhe naučnog ili istorijskog istraživanja, kao i statističke svrhe u skladu sa članom 92. stav 1. Zakona, a opravdano se očekuje da bi ostvarivanje prava iz st. 1. i 2. ovog člana moglo da onemogući ili bitno ugrozi ostvarivanje ciljeva te svrhe; podnošenja, ostvarivanja ili odbrane pravnog zahteva.
Sloboda informisanja vs pravo na zaborav
Postavlja se pitanje gde je granica između prava na zaborav i ostvarivanja slobode izražavanja i informisanja? Na tu temu je doneta presuda Evropskog suda za ljudska prava, Hurbain protiv Belgije (predstavka br. 57292/16, 22.06.2021). Ime gospodina Hurbaina se pojavljivalo u internet pretrazi uz navođenje da je izvršio krivično delo u saobraćaju.
Domaći sud je zauzeo stanovište da zadržavanje članka na mreži može naneti neograničenu i ozbiljnu štetu ugledu vozača, dajući mu „virtuelnu krivičnu evidenciju“, kada je kaznu ne samo odslužio nakon pravosnažne osuđujuće presude, već je i rehabilitovan. Stoga je ESLJP utvrdio da bi najefikasniji način da se obezbedi poštovanje njegovog privatnog života, bez nesrazmernog uticaja na slobodu izražavanja gospodina Hurbaina, bio anonimizacija članka na veb stranici novina zamenom punog imena osobe s slovom X.
U Srbiji je već bilo uspešnih primera ostvarivanja prava na zaborav na internetu, kao što je slučaj brisanja You tube kanala koji je vodila Share fondacija, što je prvi uspešan primer ostvarenog prava na zaborav u našoj zemlji.
Šta tačno treba da uradimo da budemo zaboravljeni na internetu?
Procedura uvek obuhvata prvo obraćanje rukovaocu obrade podataka. Ukoliko to lice ne postupi u skladu sa zakonom, a nema za to pravno valjan razlog, postoji mogućnost pritužbe Povereniku za zaštitu podataka o ličnosti. To naravno ne isključuje mogućnost sudskog postupka za naknadu nematerijalne štete, ili podnošenje krivične prijave, kada takva objava predstavlja delo predviđeno Krivičnim zakonikom.
I da se vratimo na početak, pošto objava na internetu obično znači objavu na google pretraživaču, postavlja se pitanje kome da se obratimo u slučaju da su nam objavom podataka o ličnosti povređena prava na privatni i porodični život?
Prvi korak je korišćenje obrasca zahteva za uklanjanje ličnih podataka, putem koga se obraćate direktno kompaniji Google. Međutim, pošto u ovakvim situacijama komunicirate sa algoritmom, može se dogoditi da dobijete automatski odgovor da niste ovlašćeni da tražite uklanjanje, jer ne mogu da utvrde vaš identitet.
U tom slučaju obraćate se predstavniku kompanije u Srbiji za zaštitu podataka o ličnosti, a to je advokatska kancelarija BDK advokati, na adresi Bulevar kralja Aleksandra 28, Beograd, gde ćete komunicirati direktno sa advokatima zaduženim za rešavanje ovakvih slučajeva i dobiti uputstvo šta je potrebno da učinite da bi vaši lični podaci bili uklonjeni sa pretraživača.
Imajte u vidu da će možda biti potrebno da kontaktirate više rukovaoca obrade podataka, ukoliko su poverljive informacije o vama završile na više različitih portala, koje kontrolišu različiti subjekti (kompanije Google, Facebook, X i sl.).
Vaše je pravo…
U svakom slučaju, vaše je pravo da kada ugasite neki nalog na portalima ili društvenim mrežama, ili kada o vama budu objavljeni poverljivi podaci suprotno zakonu (izuzeci spomenuti u 4 pasusu, odnosno u članu 17 stav 2 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti), da apsolutni svi podaci o vama nestanu sa predmetnog sredstva komunikacije na internetu.
Ako Vam je ovaj tekst bio zanimljiv, označite da vam se sviđa i podelite ga sa prijateljima. Ako Vam je potrebno zastupanje u postupku ostvarivanja prava na zaborav, slobodno mi se obratite putem sajta www.mojpravnik.rs – Kontakt.
* Imajte u vidu da ovaj tekst predstavlja jedan od pristupa za razumevanje ovog problema. Međutim, baš kao i ostali tekstovi na sajtu www.mojpravnik.rs, pripremljen je samo u informativne svrhe i ne može da predstavlja pravni savet. Iz tog razloga, uvek je pre postupanja potrebno da konsultujete Vašeg advokata, odnosno da nas angažujete radi dobijanja pravnog saveta radi rešavanja konkretnog pravnog problema.