Test samostalnosti preduzetnika predstavlja skup kriterijuma čije postojanje u odnosu između preduzetnika i nalogodavca ukazuje na (ne)samostalnost preduzetnika u tom odnosu.
Na koga se odnosi test samostalnosti – nove poreske mere?
Izmenom člana 85 Zakona o porezu na dohodak građana uveden je test kojim se ispituje samostalnost preduzetnika u obavljanju aktivnosti. Ove odredbe su usvojene krajem 2019. godine, ali je primena odložena za 01.03.2020. godine. Prilikom poreske kontrole, poreske činjenice će se utvrđivati samo pro futuro, počevši od datuma primene, dok se neće ispitivati odnos nalagodavca i preduzetnika pre ovog datuma.
Koji su razlozi donošenja ovakvih mera (testa samostalnosti)?
Razlozi uvođenja ovih poreskih mera pre svega se nalaze u porastu broja preduzetnika i iskorišćavanju ove forme radi ostvarivanja nižeg poreskog opterećenja za preduzetnike. Poslodavcu taj način više odgovara, jer:
- Ne plaća visoke poreze i doprinose na zaradu
- Ne snosi obaveze koje proističu iz Zakona o radu (npr. odredbe o otkazu, mobingu, godišnjem odmoru, porodiljskom odsustvu i slično)
- Izbegava odgovornost koja proizlazi iz propisa o zaštiti i bezbednosti na radu.
Preduzetnik u tim istim okolnostima:
- Ima priliku da lakše dođe do posla,
- može da radi za više nalogodavaca i
- da sam uređuje svoje radno vreme i obaveze.
Ko se smatra preduzetnikom, a ko nalogodavcem?
Preduzetnikom se smatraju kako lica koja paušalno plaćaju poreze, tako i lica koja plaćaju porez na utvrđen prihod, dok su iz ovih odredbi izuzeta lica koja po zakonu moraju biti samostalna, poput advokata i izvršitelja.
Nalogodavcem se smatra strano ili domaće pravno lice ili preduzetnik, koje je direktno ili indirektno angažovalo preduzetnika. Indirektno angažovanje podrazumeva posrednike između nalogodavca i preduzetnika, u kom slučaju se nalogodavcem smatra pravno lice koje angažuje preduzetnika, a ne posrednik.
Koga će test samostalnosti najviše da pogoditi?
Ove mere će verovatno najviše pogoditi preduzetnike u IT sektoru, knjigovođe, građevinske preduzetnike i preduzetnike u oblasti savetovanja.
Iz čega se sastoji test samostalnosti?
Test samostalnosti se sastoji od 9 kriterijuma kojima se ocenjuje odnos između preduzetnika i nalogodavca. Potrebno je da se kumulativno ispuni pet kriterijuma, da bi se utvrdilo da preduzetnik nije samostalan u obavljanju aktivnosti.
Primera radi, kriterijumi se odnose na utvrđivanje da li je preduzetnik samostalan u:
- izboru vremena za odlazak na odmor,
- određivanju radnog vremena,
- radu za druge nalogodavce.
Kriterijumi se odnose i na utvrđivanje vremenskog perioda u kojem je preduzetnik angažovan za jednog nalogodavca i prihoda koji ostvari od njega, i sl.
Ne postoji hijerarhija između kriterijuma. Svi su podjednako važni!
Dakle, sama činjenica da preduzetnik ostvaruje više od 70%, pa čak i 100% prihoda od jednog nalogodavca, nije dovoljna da se zaključi da je nesamostalan.
U slučaju da se utvrdi da je preduzetnik nesamostalan u odnosu sa jednim nalogodavcem, prihod koji preduzetnik ostvaruje od nalogodavca neće se smatrati samostalnim prihodom, već drugim prihodom, za koji poreska stopa iznosi 20 %. Pored toga, naplaćivaće se i doprinosi za PIO, za koje poreska stopa iznosi 25,5%.
Kome se naplaćuju dodatne poreske obaveze?
Ako je nalogodavac domaće pravno lice, njemu se naplaćuje dodatna poreska obaveza. U slučaju kada je nalogodavac strano pravno lice, dodatna poreska obaveza se naplaćuje preduzetniku.
Teret dokazivanja je na poreskoj upravi, a preduzetnici i nalogodavci su dužni da poreskom inspektoru:
- dostave traženu dokumentaciju,
- omoguće uvid u prepiske, izvode računa, fakture,
- pa čak i u elektronsku prepisku.
Postoji li način da se nalogodavcima i preduzetnicima olakša prilagođavanje testu samostalnosti?
Imajući u vidu da je poslodavcima potrebno vreme da se prilagode izmenjenim odredbama zakona i da usklade svoje poslovanje sa predloženim izmenama, primenu navedenih odredbi prati poreski podsticaj.
Taj podsticaj je nazvan oslobođenje za kvalifikovana novozaposlena lica. On omogućava da poslodavci u veoma kratkom vremenskom roku zaposle sve one preduzetnike koji ne ispunjavaju elementarne uslove samostalnosti. Pri tome je njihov trošak, povezan sa novozaposlenim licima, isti ili sličan u prelaznom vremenskom periodu od 3 godine u poređenju sa onim koji su snosili dok su ta lica angažovali kao nalogodavci.
Rok za sticanje statusa kvalifikovanog novozaposlenog lica, pomeren je na rok od 60 dana od dana prestanka vanrednog stanja. To znači 5. jul 2020. godine, i to:
- za lice koje u periodu od 1. januara 2019. godine do 31. decembra 2019. godine nije imalo status osiguranika zaposlenog,
- odnosno osiguranika samostalnih delatnosti koji je osnivač,
- odnosno član privrednog društva, koji je u radnom odnosu u privrednom društvu čiji je osnivač, odnosno član.
Da li obveznici mogu nešto da “smisle” da izbegnu dodatno poresko opterećenje?
Poreska uprava je unapred predvidela da će obveznici pokušati da izbegnu dodatno poresko opterećenje.
Na primer:
- prebacivanjem sedišta firme izvan Srbije,
- fiktivnom podelom angažovanja preduzetnika na više nalogodavaca ili korišćenjem povezanih lica,
- isplatom na nerezidentne račune ili online pazment platforme.
Za sve ove slučajeve, poreska uprava može da utvrdi da su fiktivni i da služe da se izbegne dodatno poresko opterećenje. Na osnovu toga može da utvrdi postojanje dodatne poreske obaveze. Pored toga, treba imati u vidu da ovakvo ponašanje preduzetnika, koje ima za cilj izbegavanje pravila testa samostalnosti, može biti kvalifikovano kao krivično delo utaje poreza.
Takođe, poreska uprava kontrolisaće i rad hubova, kao i formalne promene ugovora, bez suštinske izmene načina poslovanja. Ostaje da se vidi da li će pomenute mere (test samostalnosti) dovesti do većeg poreskog obuhvata, ili do zatvaranja preduzetničkih radnji i selidbe preduzetnika u države sa povoljnijom poreskom politikom.
* Imajte u vidu da ovaj tekst predstavlja jedan od pristupa za razumevanje ovog problema. Međutim, baš kao i ostali tekstovi na ovom sajtu, pripremljen je samo u informativne svrhe i ne može da predstavlja pravni ili poreski savet. Iz tog razloga, uvek je, pre postupanja, potrebno da konsultujete Vašeg advokata ili računovođu, ili da nas angažujete radi dobijanja pravne usluge ili saveta u cilju rešavanja konkretnog pravnog problema.