Zaštita žiga, čemu služi? Ili, čemu služe brend, logo i žig? Svi smo čuli priču o tome kako su nastali svetski najuspešniji brednovi, poput Coca-Cola, Apple, Nike. Ono što je zajedničko za sve njih je da njihov naziv nema nikakve veze sa proizvodom koji štite. I upravo to je jedan od uslova da bi neki znak mogao da se zaštiti kao žig.
Šta je žig i čemu služi zaštita žiga?
Žig je pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe i usluga fizičkog i pravnog lica od iste ili slične robe ili usluga drugog fizičkog ili pravnog lica.
Žig, brend i logo su sinonimi, iako u medijima često postoje nedoumice prilikom njihove upotrebe. Znak koji se štiti žigom može se sastojati od bilo kakvih znakova, posebno od reči, uključujući i lična imena. Ili od crteža, slova, brojeva, boja, oblika robe ili pakovanja, kombinacija znakova ili zvukova, pod uslovom:
1) da je podoban za razlikovanje u prometu robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica i
2) da može biti prikazan u Registru žigova na način koji omogućava nadležnim organima i javnosti jasno i precizno utvrđivanje predmeta zaštite.
Kada zaštita žiga može biti odbijena?
Zaštita žiga može biti odbijena ako nije podoban za razlikovanje robe i usluga u prometu i ako je protivan javnom poretku i moralu. Na primer, ako se njime neko vređa ili omalovažava, ako sadrži ili podražava naziv, skraćenicu naziva, državni grb, zastavu ili drugi službeni znak Republike Srbije, osim uz odobrenje nadležnog organa. Ili, ako se isto pravo štiti nekim drugim oblikom intelektualne svojine, itd.
Kako se koristi znak zaštićen žigom?
Nosilac žiga ima isključivo pravo da znak zaštićen žigom koristi za obeležavanje robe, odnosno usluga na koje se taj znak odnosi. Takođe, nosilac žiga ima pravo da drugim licima zabrani da neovlašćeno koriste:
1) znak koji je istovetan sa njegovim ranije zaštićenim znakom u odnosu na robe, odnosno usluge koje su istovetne robi, odnosno uslugama za koje je taj žig registrovan;
2) znak koji je istovetan njegovom ranije zaštićenom znaku za sličnu vrstu robe, odnosno usluga. Ili, ako je sličan njegovom ranije zaštićenom znaku za istovetnu ili sličnu vrstu robe, odnosno usluga.
I takođe, ako postoji verovatnoća da zbog te istovetnosti, odnosno sličnosti nastane zabuna u relevantnom delu javnosti, koja obuhvata i verovatnoću dovođenja u vezu tog znaka sa njegovim ranije zaštićenim znakom.
To u stvari znači da nosilac žiga ima pravo da zabrani i sledeće:
1) stavljanje zaštićenog znaka na robu, njeno pakovanje ili sredstva za obeležavanje robe (etikete, nalepnice, zatvarači za flaše i sl.);
2) nuđenje robe, njeno stavljanje u promet ili njeno skladištenje u te svrhe, ili nuđenje ili obavljanje usluga pod zaštićenim znakom;
3) uvoz, izvoz, pretovar, skladištenje ili tranzit robe pod zaštićenim znakom, bez obzira na to da li je roba namenjena domaćem tržištu;
4) korišćenje zaštićenog znaka u poslovnoj dokumentaciji ili u reklami; upotrebu zaštićenog znaka u komparativnom oglašavanju na način protivan propisima.
Međutim, Nosilac žiga ne može da zabrani drugom licu da pod istim ili sličnim znakom stavlja u promet svoju robu, odnosno usluge, ako taj znak predstavlja njegovo poslovno ime ili naziv koji je na savestan način stečen pre priznatog datuma prvenstva žiga.
Ko najčešće koristi ovo pravo?
Ako ste mislili da ovo pravo najčešće koriste tvorci nekog novog i inovativnog proizvoda ili usluge, u zabludi ste. Ovo pravo zapravo najčešće koriste uvoznici robe iz Kine i na taj način štite svoj položaj na tržištu u odnosu na konkurenciju.
Pravna zaštita žiga
Pravna zaštita žiga obezbeđuje se u upravnom i sudskom postupku. Zahtev za inspekcijski nadzor može se prijaviti Ministarstvu nadležnom za poslove trgovine, turizma i usluga. Ministarstvo, preko turističke inspekcije vrši inspekcijski nadzor nad pružanjem usluga kojima se povređuju prava intelektualne svojine u oblasti turizma i ugostiteljstva.
Prava intelektualne svojine se naročito povređuju zloupotrebom uslužnog žiga, kao i korišćenjem autorskih i srodnih prava bez regulisanja obaveze plaćanja naknade za korišćenje tih prava u skladu sa zakonom kojim se uređuje kolektivna zaštita autorskog i srodnih prava.
Takođe se može prijaviti Ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja, koje preko zdravstvene i sanitarne inspekcije vrši inspekcijski nadzor nad proizvodnjom i prometom robe kojom se povređuju prava intelektualne svojine (žig, patent, autorsko pravo) u oblasti lekova i sanitarnih propisa.
Sudska zaštita obezbeđuje se podnošenjem odgovarajuće tužbe stvarno nadležnom sudu.
I na kraju… koliko košta zaštita žiga?
Visina taksi zavisi od broja klasa robe i usluga koje se štite, kao i od toga da li je znak u boji ili crno-beli, ali u proseku košta od 55.000 – 60.000 dinara. Taj iznos se umanjuje za oko 5000 dinara ako se zahtev podnosi elektronski. Na to trebate dodati naknadu za zastupanje advokata ili zastupnika za intelektualnu svojinu.
* Imajte u vidu da ovaj članak ukazuje na jedan od pristupa za razumevanje ovog problema. Međutim, baš kao i ostali tekstovi na ovom sajtu, pripremljen je samo u informativne svrhe i ne može da predstavlja pravni savet.
Iz tog razloga, uvek je, pre postupanja, potrebno da konsultujete Vašeg advokata ili računovođu, odnosno da nas angažujete radi dobijanja pravnog saveta radi rešavanja konkretnog pravnog problema.
Srodan sadržaj: Uticaj domena i žiga na prisustvo na internetu
Posetite nas na Facebook-u!